Сплит

Сплит
град
Застава Грб
Сплит
Координате: 43°30′32.25″Н 16°26′20.64″Е / 43.5089583°Н 16.4390667°Е / 43.5089583; 16.4390667
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Оснивач(и)	Коринћани из Сиракузе
Грчка колонизација	3/2. вијек пне.
Управа
• Тијело	Градско вијеће
• Градоначелник	Ивица Пуљак (Центар)
Површина
• Укупно	79,4 km²
Надморска висина	0 m
Становништво  (2021)
• Укупно	149.830
• Густина	1887/km²
Временска зона	УТЦ+1
• Љети (ДСТ)	УТЦ+2
Поштански број	21000
Позивни број	(+385) 021
Регистарска ознака	СТ
Сајт	www.сплит.хр/
Дан мјеста: 7. мај

Сплит је град у Хрватској и сједиште Сплитско-далматинске жупаније.

Сплит је други по величини град у Хрватској и административно средиште Сплитско-далматинске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у административном Граду је живило 178.192 становника, а у самом граду је живило 165.893 становника.^[1]

Иако се вјерује да су одређена насеља на подручју Сплита постојала и раније, име Сплит се повезује с малом грчком колонијом званом Аспалатхос, названој по грчкој ријечи за брнистру, биљку која расте у околици. То је насеље, међутим, дуго времена било у сјени оближње Салоне, далеко већег града који ће касније постати пријестолница велике римске провинције Далмације.

Почетак Сплита у данашњем облику се повезује за римског цара Диоклецијана, који је наводно био родом из околице Салоне. Пред крај свог живота се одлучио повући у родни крај, те је тамо саградио велебну палачу. Та је палача нешто касније служила као љетниковац и резиденција царева и велможа, од којих је посљедњи Јулије Непот, римски владар Далмације, убијен 480. године.

Кључни догађај за Сплит је било уништење Салоне од стране Авара и Славена приликом њихове инвазије на Балкан године 614. Преживјели становници су уточиште нашли иза зидина Палаче, која отада добија карактер града, односне језгре око које ће се вијековима почети развијати Сплит.

У средњем вијеку је Сплит испочетка био бизантском влашћу, али је повремено долазио под номиналну власт хрватских краљева, односно Млетачке републике. Сплит се с временом развио и типични средњовјековни град-државу, који је доносио властите законе, па чак и водио ратове против својих сусједа, тако да се биљежи рат између Сплита и сусједног Трогира 1282. године. У исто доба је Сплит, чије је становништво испочетка било романско, забиљежио прилив славенског становништва из залеђа Далмације, што је процес који траје све до данашњих дана. Сплит се такођер почиње јављати као једно од најважнијих културних средишта на овим просторима.

Године 1358. Сплит је допао под хрватско-угарску власт, да би 1420. године над њим власт трајно преузели Млечани. У доба ренесансе Сплит наставља свој културни процват, тако да је у њему дјеловао и Марко Марулић, који се често назива оцем хрватске књижевности.

Развој Сплита је зауставио продор Отоманског империја на запад Балкана, што се поготово исказало након пада оближњег Клиса 1526. године. Турска освајања су непосрендо угрозила и сам Сплит, тако да су турске стражарске куле биле у близини данашњег средишта града. Сплит је поготово тешко страдао за вријеме дуготрајног кандијског рата у 17. вијеку, када га је осим рата погодила и епидемија куге. Тако је на почетку 18. вијека имао тек нешто више од 1000 становника.

Назадовање Сплита је тек успорено у релативно дугом периоду релативног стабилности након Пожаревачког мира. Године 1797. падом Млетачке републике Сплит као и остатак Далмације прелази под власт Аустрије, а 1805. миром у Пожуну припада Наполеоновој Француској. Године 1813. Сплит поновно заузимају Аустријанци, чија ће власт бити потврђена Бечким конгресом.

У Сплиту, као и у другим хрватским крајевима, се у 19. вијеку јавља национална свијест. Она добија и своју политичку компоненту с настанком Аустро-Угарске, односно подјелом Царства на аустријски дио - коме је припала Далмација и мађарски дио- коме је припала језгра данашње Хрватске. Док се дио становника Сплита залаже за уједињене с Хрватском, дио се изјашњава као припадницима италијанске нације и тражи уједињење с независном Италијом. Потоњи као алтернативно рјешење нуде стварање аутономне Далмације, односно нову славенску нацију Далматинаца. Тим опцијама се крајем 19. вијека прикључује раднички покрет, односно заговорници социјализма и анархизма чије че Сплит постати традиционално упориште, а од почетка 20. вијека и заговорници стварања Југославије.

Нак��н првог свјетског рата и распада Аустро-Угарске, Сплит постаје дијелом Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а касније и Краљевине СХС. Од 1929. године постаје средиште Приморске бановине. У том периоду је економски развој Сплита потакла чињеница да је Задар, дотадашње административно средиште Далмације, мировним уговорима постао италијанска енклава на источном Јадрану.

За вријеме другог свјетског рата су Сплит окупирале италијанске снаге, а и формално анектирале тзв. Римским уговорима с Независном државом Хрватском. Сплит је остао без свог природног залеђа, а становништво је подвргнуто бруталној фашистичкој политици италијанизације. Због тога је већ 1941. велики дио локалног становништва посредно или непосредно приступио Титовим партизанима. Партизани су град заузели у септембру 1943. након капитулације Италије, али су га након жестоких борби морали препустити њемачком Wехрмацхту. Сплит је формално припао НДХ, али је 26.10. 1944. поновно дошао под партизанску контролу. До краја рата је служио као привремено сједиште владе Федералне државе Хрватске.

У доба СФРЈ Сплит доживљава нагли економски раст, дијелом везан уз ратвој индутсрије у оближњем Каштелима, али и све већи развој туризма у Далмацији. Пораст индустрије и животног стандарда је имао и значајне демографске посљедице, првенствено у наглом приљеву становништва из економски заосталих крајева Далматинске Загоре и Херцеговине.

Распад СФРЈ се у Сплиту одразио кроз низ озбиљних оружаних инцидената, који су претходили ескалацији рата у Хрватској. Разлог за то је било постојање анажног гарнизона ЈНА у граду, везаног уз ратну луку Лора, главну базу ЈРМ. За вријеме рата су Лора и други објекти ЈНА били под опсадом, окончаном тек потписивањем Сарајевског примирја 1992. године и повлачењем снага ЈНА почетком 1992. године. У међувремену су се збили многи инциденти, од којих је највећи био поморски напад на Сплит, 15.11. 1991., када је разарач Сплит бомбардирао град прије него што је оштећен и присиљен на повлачење ватром хрватских обалних батерија. То је засада једини случај у хисторији да је неки ратни брод бомбардирао град по коме је добио име.

Рат је након тога трајао још три године, а Сплит, иако не непосредно погођен, је доста претрпио због економског колапса, тек дјеломично ублаженог чињеницом да је служио као главна логистичка база снагама УНПРОФОР-а у БиХ.

Тешка економска ситуација се наставила и након рата, с обзиром да се Сплит, слично као и остатак Далмације далеко теже опорављао у односу на Загреб и друге дијелове Хрватске. Због тога се Сплит - поготово његова околица - показао далеко плодније тло за одржавање националистичке деснице. То се између осталога исказало и у чувеном митингу на Риви одржаном почетком 2001. године у знак подршке генералу Мирку Норцу, хрватском генералу оптуженом, а касније и осуђеном за ратне злочине.

Сплиту су 1952. управно припојена насеља Строжанац, Каштел Гомилица, Каштел Сућурац, Каштел Камбеловац, Грљевац, Врањиц, Рупотина Доња и Рупотина Горња.(Н.Н. НРХ, 16/52)[5]

Године 1954. су му припојена насеља Амижићи, Мост, Стобреч, Подстрана, Сиротковићи, Двори, Корешница, Гајине Жрновничке, Камен, Главица и Привор (Н.Н. НРХ, 33/54).[5]

Године 1952. односно 1954. Сплиту су били припојени Мравинце, Подстрана, Ситно Горње и Ситно Доње, Солин и Страна Солинска.(Н.Н. НРХ, 16/52 I 33/54)[5]

Године 1962. су из Сплита управно одвојена и осамостаљена мјеста Солин, Каштел Камбеловац, Каштел Сућурац, Камен, Каштел Гомилица, Кучине, Слатине("Слатина", Чиово), Мравинце, Стобреч, Блаца, Подстрана (којој је припојен из Сплита нетом одвојен и осамостаљен Строжанац), Врањиц, Жрновница, Срињине, затим Ситно Гајине од којег су створени Доње Ситно и Горње Ситно.(Н.Н. СРХ, 39/62)[5]

За социјалистичке Хрватске Сплиту били припојени Солин, Доње Ситно и Горње Ситно .[5] Такођер су била ова насеља припојена Сплиту, а послије су издвојена: Блаца, Камен, Каштел Гомилица, Каштел Камбеловац, Каштел Сућурац, Кучине, Ловринац, Срињине и Стобреч.[5] Сплиту су била припојена и ова насеља: Грабавац, Грљевац, Свети Мартин, Торчићи, Амижићи, Корешница, Свети Кајо, Мајдан (Солин), Метеризе.[5]

Тијеком 1980-их, до преустроја административне подјеле успоставом самосталне РХ, Сплит је био један од осам великих градова у СФРЈ који су имали донекле различит облик локалне самоуправе, те је једини од великих урбаних подручја на обали организиран у тзв. градску заједницу опћина (ГЗО) Сплит, а твориле су је опћине Каштела, Солин и Сплит. Овакав облик градске администрације у Хрватској је, осим Сплита, имао једино Загреб, који је и данас задржао сличан облик устроја локалне самоуправе, примјерен великим градовима, док је Сплит укидањем статуса великога града с ГЗО, практички ускраћен за могућност интегрирања његовог урбаног подручја у осмишљенију и боље управљану цјелину, подјељен на три града са засебним управама и интересима, иако су им "границе" реално невидљиве и протежу се по средини градских улица.

Граду Сплиту данас припада 8 насеља (стање 2006), то су: Доње Ситно, Горње Ситно, Камен, Слатине, Сплит, Срињине, Стобреч и Жрновница. Сплит је подијељен на више градских котарева: Бачвице, Билице, Блатине-Шкрапе, Бол, Брда, Драчевац, Дуилово, Фируле, Град, Грипе, Кареповац, Кила, Кман, Коцунар, Локве, Лора, Ловрет, Лучац-Мануш, Мејаши, Меје, Мертојак, Неслановац, Жњан-Паздиград, Плоките, Појишан, Пујанке, Равне њиве, Сиробуја, Скалице, Смоковик, Сплит 3 (Смрдечац), Стоци, Сућидар, Сустипан, Шине, Шперун, Шпинут, Трстеник, Варош, Вели Варош, Висока, Жњан [6].

Први опћи попис становништва, који се уједно сматра и првим сувременим пописом, проведен је 1857. године, а Сплит је тада бројио 10.358. становника.^[2] Према посљедњем попису становништва из 2011. године, на површини од 79 км2, имао је 178.102 становника, што представља 39,16% од укупног броја становника Сплитско-далматинске жупаније, односно 4,15% од укупног броја становника Хрватске.^[3]

Прво удвостручење броја становника Сплит је имао око 1907., а друго на почетку четрдесетих година. До Другога свјетског рата, Сплит је имао релативно споро повећање броја становника. Због убрзане индустријализације и развоја терцијарних дјелатности након Другога свјетског рата, јавља се потреба за великим бројем радне снаге, што је било повод за интензивно досељавање, посебице шездесетих и седамдесетих година 20. стољећа. Анализа природнога кретања показује да је Сплит у раздобљу између 1981. и 2001. прешао из средњих у ниске стопе родности, те из ниских у средње стопе смртности, што је резултирало ниским природним прирастом. Посљедица је тог процеса и стално смањивање виталног индекса. Добна структура становништва Сплита све више поприма карактеристике регресивног типа: смањује се удио младога, а повећава удио старог становништва. Радни контингент расте све спорије. У укупном становн��штву превладавају жене, иако се њихов удио смањује. Домовински рат погоршао је ионако лошу демографску ситуацију.^[2]

Град Сплит има средоземну климу коју карактеризирају благе зиме те суха и врућа љета. Република Хрватска климатски се налази у сјеверном умјереном појасу у којем врло важну улогу имају Средоземно и Јадранско море чије зрачне струје зимско раздобље у Приморској Хрватској, а тако и у граду Сплиту,  чине благим, топлим и често врло влажним.^[4]

Климу у Сплиту одређују близина мора, рељеф и географски смјештај. У раздобљу од мјесеца студеног до ожујка могуће је хладно раздобље с просјечном температуром од 7,6 ℃.  У овом раздобљу биљеже се веће количине падалина због честе појаве и задржавања циклоне у којем падне просјечно 62% укупне годишње количине падалина (уз важан податак да кроз цијелу годину у Сплиту просјечно падне 825 мм падалина). Вруће раздобље обухваћа период од мјесеца свибња до рујна, а статистички најтоплији је мјесец српањ. Просјечна температура у овом раздобљу је 22℃. Топло раздобље карактеризира мала количина падалина, сушно раздобље, високе дневне температуре и топле ноћи. Ипак, и најтоплије раздобље у години, због обрнуто пропорционалног односа влажности и температуре, врућине чини подношљивима. Климатски положај града Сплита карактеризира врло мали број облачних дана. Вјетрови карактеристични за град Сплит у зимском периоду су вјетрови из сјевероисточног квадранта – познат под називом бура. Ипак, у хладним мјесецима пуше и пуно јачи, али топлији вјетар који се зове југо. У љетном периоду пушу вјетрови из југозападног квадранта, као што су маестрал, блага бура или бурин. Клима града Сплита уврштава се у умјерено топлу кишну климу са сушним  и врућим љетним периодом. Климатски гледано, према Wалтерову климадијаграму, изразито сушан и изнимно топао је мјесец српањ, умјерена суша траје од липња до рујна, а свибањ је гранични мјесец влажног раздобља и умјерене суше.^[5]

• ХНК Сплит
• Заједница Талијана - C.I. "Францесцо Царрера"

Археолошки музеј у Сплиту уједно је и најстарији хрватски музеј, а утемељен је 1820. године. Дуго времена сматран је културним средиштем Сплита, али и Далмације. У књижници и архиву Археолошког музеја у Сплиту чували су се предмети који су били од великог значаја за културну повијест, попут различитих археолошких збирки, те умјетнина. Часопис Археолошког музеја у Сплиту – Вјесник за археологију и хисторију далматинску, сматра се најстаријим хрватским хрватским часописом.^[6]

Изградња зграде у којој се и данас налази Археолошки музеј у Сплиту завршена је 1914. године, а и рађена је према пројекту двојице аустријских архитеката А. Кирестеина и Ф. Охманна. Идеја наведених архитеката била је изградити објект који ће омогућити кружно кретање посјетитеља музеја. Музеј је отворен 1922. године. На објекту је извршен већи грађевински захват тек 80 година од изградње.^[7]

Најзначајнији културни споменик и туристичка атракција Сплита јест Диоклецијанова палача. Она се налази у ужем центру града. Повијесну језгру града Сплита твори Диоклецијанова палача и дио града унутар млетачких обрамбених зидова из XVII. ст. (од 1979. на УНЕСЦО-ову попису свјетске културне баштине).^[8] Унутар палаче, крај катедрале св. Дујма, налази се Сплитски Перистил, један од најљепших Сплитски тргова^[9]. Значајна атракција је и сјеверни улаз у палачу, назван Златна врата.

Сплитска рива мјесто је забаве, фестивала и религијских манифестација. Највећа фешта одржава се на Риви сваке године 7.5., кад се слави заштитник града св. Дујам.

Парк шума Марјан мјесто је изнимно очуване природе, те излетиште и мјесто рекреације многих Сплићана и посјетитеља.

У тијеку припремних ископавања за изградњу трговачког центра Смалл Малл на раскрижју Улице Домовинског рата с Вуковарском, Ливањском и Бихаћком улицом откривено је ново и неочекивано важно археолошко налазиште. Ради се о до сада непознатом амфитеатру из IV стољећа, односно из времена кад је цар Диоклецијан обитавао у својој палачи. Унаточ неприступачности већем дијелу остатака античке грађевине због околних касније саграђених и данас још функционалних грађевина, археолози су били у могућности процијенити неке њене основне карактеристике^[10]. Истраживање је провела и твртка Неир, а надзирао сплитски Конзерваторски одјел^[11].

Амфитеатар је имао арену распона 50 метара, био је укупног промјера 80 метара^[12], а налазио се уз сам Диоклецијанов аqуедуцт све до краја кандијског рата 1647. године када га је, већ дјеломично порушеног, у потпуности дао разрушити млетачки провидур Далмације Леонардо Фосцоло како би спријечио могуће утврђивање Османлија на тако малој удаљености од тадашњег млетачког Сплита. Иначе, локалитет на којем су пронађени остатци ове повијесно толико важне грађевине већ је познат под називом “Ад басилицас пицтас”^[12] (“Код осликаних базилика”). Ту су већ раније пронађени остатци архитектуре која је претходила настанку Диоклецијанове палаце, точније античном насељу Спалатхум, као и остаци неких других античких и средњовјековних грађевина^[11].

Овај проналазак је од изнимне не само археолошке, већ и културно-повијесне, као и туристичке важности. Уз Пулску Арену, те амфитеатре у античкој Салони и Бурнуму крај Книна, ово је четврти примјер ове архитектуре на подручју Републике Хрватске. Ипак, због немогућности даљњег истраживања на локалитету, пронађени остатци су конзервирани и остављени за нека даљња проучавања. Вјеројатно је из истог разлога заустављена и изградња наведеног трговачког центра јер се након тог открића одустало од градње истог на тој врло атрактивној позицији уз сам повијесни центар града^[11].

Индустрија

„Југопластика“ је имала властиту трговачку мрежу од 180 продаваоница у свим југославенским републикама у којој је радило више од 1300 радника. Због големе палете од 3200 врста производа развила  је и властиту продајну мрежу. Због свега тога била је ликвидна и није имала задужења и кредите. Посједовала је четири робно-дистрибутивна центра у Љубљани, Сарајеву, Нишу и Скопљу. У свим главним градовима савезних република имала је трговачка представништва с комплетном инфраструктуром маркетинга и трговачких путника. Југопластика је била изнимно значајна за друштвену заједницу града Сплита, нарочито у подручју економске антропологије. Пренамјена Југопластикине творнице у трговачки центар Јокер изазвала је велико занимање а вал носталгије за комбинатом  Југопластике је изражен бројним коментарима на новинске чланке који су о томе писали по интернетским порталима.

Фокус занимљивости је у томе да је простор производње пренамијењен у простор потрошње и то у доба када је већа стопа незапослености у граду што указује на одређени апсурд.

Југопластика је била идеја заједништва, дисциплинираног рада и брзог напретка којој је припадало готово 13 000 радника од којих је 10000 било у самој производњи.

Сама творница је била најснажнији симбол модернизације, технолошке иновативности и добара.^[13]

Југопластика је била творница која је прозводила дијелове за творнице аутомобила Заставу, Цитроен, Ренаулт, Волксwаген, Ладу, Дацију, Фиат. У тим и таквим увјетима она је могла и опстати и након рушења социјалистичког тржишног модела јер се њезина производња заснивала на пластичним масама а у свјетској производњи се у пољу пластике није догодило ништа иновативно да омете даљњи рад.

Почела је радити 1952 а регистрирала се као твртка за производњу пластичних маса и текстилних произвда.  Укупно је запошљавала 12.900 раднка а приход је 1990.године износио 350 милијуна долара.

Осим четири творнице „Југопластика“ је имала и творницу на улазу у Солин, некоћ познату радну организацију „Аутодијелови“ која данас носи име „АД Пластик“. То је уједно једини преживјели погон након што је творница разнесена са стотињак килограма експлозива а њезино мјесто је заузео трговачки центар „Јокер“.

Осим у Сплиту погоне је имала по цијелој Далмацији и отоцима па је била често сматрана творцем господарске политике развоја Далмације. Погони „Југопластике“ имали су властите ресторане а сама твртка је уживала углед у свијету, извозило се и на Запад и на Исток.

Била је спонзор кошаркашком клубу који је носио њено име а 1993.године мијења се име твртке у „Диоком“ и након проведене приватизације и стечајног поступка твртка нестаје, радници одлазе на биро а производњу мијења потрошња и трговачки центар „Јокер“.^[14]

Град Сплит је могуће перципирати као град споменик који својом богатом културном понудом може одговорити захтјевима свих профила гостију, а тако и оним захтјевнијим којима је приоритет искусити његову повијест која живи у његовим културним институцијама, а напосе трговима и улицама. Почетке културног туризма у Сплиту можемо препознати у настојањима тадашње равнатељице Етнографског музеја у Сплиту, Аиде Колудровић, да оствари сурадњу између Музеја и његовог етнографског материјала с туристичким организацијама како би се направио својеврсни мост према посјетитељима.^[15]

Осим што град Сплит одише богатом повијешћу и културном баштином, млађи домаћи туристи перципирају Сплит као град који је лијеп, опуштен и забаван, но не гламурозан и западни.^[16] Иако Сплит већ дуги низ година има репутацију транзитне дестинације и одредишта једнодневних излета, та слика се полако мијења у корист перцепције истога као цитy бреак дестинације, што у коначници утјече на све већа улагања локалних власти у развој туристичке инфраструктуре.^[17]

Бачвице су најпознатија сплитска плажа која се налази у непосредној близини центра града. Подријетло ријечи Бачвице није у потпуности протумачено иако се јавља још за вријеме млетачке власти. С обзиром на неугледни изглед увале уз коју је пролазио пољски пут којим су се кретали тежаци са магарцима натовареним теретом на путу до својих винограда дуго времена никоме није пало на памет овдје се купати све док прво купалиште није подигао 1891. Иван Кошћина из познате сплитске обитељи тога времена, а до купалишта се долазило кочијама и омнибусом. Чланови обитељи обитељи Буи и Папарело-Ризмондо били су први купачи у ували који су ондје посједовали куће. 1919. године купалиште прелази из приватног власништва у јавно те се уређују и постављају прве дрвене кабине чији број се константно повећава те у години 1928. броји већ 300 кабина које су подијељене на мушке, женске или обитељске. У почетку је купање било строго ограничено и подијељено, када су смјели улазити мушкарци, а када жене, а све ради очувања морала због чега је Кошћина купалиште морао преуредити и подијелити са високом оградом. На десној страни купали су се мушкарци, а на лијевој жене, а на огради која је дијелила мушку од женске стране стајао је велики натпис: 'Глобом и затвором казнит ће се прекршитељ забране заједничког купања'.^[18] Дрвене кабине 1941. године замјењују се новом бетонском зградом, а изглед данашњих Бачвица формирао се 1997. године. Своју славу дугује игри званој Пицигин која спада у УНЕСЦО-ву нематеријалну културну баштину. Нема службених записа о почецима играња пицигина на овој плажи, али из Рјешења Министарства културе којим је дефинирана ова игра и којом јој је додијељено својство нематеријалног културног добра наводи се да се ју донијели сплитски студенти из Прага 1908. године.^[19] Пицигин је друштвена игра лоптом која се изводи у плићаку пјешчане плаже гдје играчи, стојећи у мору, набацују лопту која не смије додирнути морску површину.^[20] Правим је пицигинашима играње начин живота и размишљања те играју тијеком цијеле године, у просјеку чак 250 дана годишње. Без њих је тешко визуализирати плажу Бачвице и увелике су заслужни за стварање њезиног идентитета.^[21]

Данас је плажа Бачвице све више комерцијализирана са превеликим бројем лежаљки и киоска с храном те ју све већи број људи замјењује плажом Фируле.

У непосредној близини Бачвица налази се плажа Овчице.

Жњан је највећа сплитска плажа која се налази у истоименом кварту. Од рујна 2017. године плажа је у процесу потпуне реконструкције, која би требала завршити до 1. српња 2018. године.^[22]

Овдје улазе особе које су рођене и/или су дјеловале у Сплиту.

• Маријан Бан, складатељ и пјевач
• Нено Белан, кантаутор
• Маја Благдан, пјевачица забавне глазбе
• Мери Цетинић, кантауторица
• Оливер Драгојевић, пјевач
• Петар Грашо, пјевач забавне глазбе
• Жељко Керум, градоначеник Сплита и познати привредник
• Матко Јелавић, пјевач забавне глазбе
• Горан Каран, пјевач забавне глазбе
• Лука Нижетић, пјевач забавне глазбе
• Зорица Конџа, пјевачица забавне глазбе
• Данијела Мартиновић, пјевачица
• Хари Рончевић, кантаутор
• Зденко Руњић, складатељ популарне глазбе
• Теди Спалато, кантаутор
• Златан Стипишић - Гибонни, складатељ и пјевач
• Северина Вучковић, пјевачица
• група Магази

• ТБФ, (Тхе Беат Флеет) Хип Хоп/Пинг Понг глазба здравог ђира
• Далека обала
• Дино Дворник, пјевач попа и функа

• Иво Тијардовић, складатељ
• Јаков Готовац, складатељ
• Јосип Хатзе, складатељ
• Борис Папандопуло, складатељ и диригент

• Емануел Видовић, сликар
• Иван Мештровић, кипар
• Тома Росандић,кипар
• Тома Бебић, хрватски мултидисциплинарни умјетник

• Тома Архиђакон, средњовјековни повјесничар
• Марко Марулић, књижевник, ,,отац хрватске књижевности"
• Лука Ботић, књижевник и ботаничар
• Миљенко Смоје, новинар и писац
• Богдан Радица, публицист, есејист, критичар, повјесничар, дипломат
• Анте Томић, писац
• Мани Готовац, критичарка, драматургиња, театрологиња и списатељица
• Недјељко Фабрио, књижевник
• Тонко Мароевић, пјесник, есејист и преводитељ
• Сања Пилић, књижевница
• Томислав Зуппа, пјесник и текстописац, професор талијанског и енглеског јез.

• Борис Дворник, глумац
• Здравка Крстуловић, глумица
• Јосип Генда, глумац
• Ена Беговић, глумица
• Миа Беговић, глумица
• Жарко Радић, глумац
• Јагода Кумрић, глумица
• Фране Перишин, глумац
• Нивес Иванковић, глумица
• Роберт Курбаша, глумац
• Наташа Јањић, глумица
• Филип Радош, глумац
• Вицко Руић, глумац
• Синиша Поповић, глумац

• Томислав Ивић, ногометни тренер
• Фране Матошић
• Бернард Вукас
• Анте Младинић, играч и тренер
• Владимир Беара
• Иван Каталинић, играч и тренер
• Иван Буљан, тренер
• Ивица Шурјак
• Иво Бего
• Иван Гудељ, тренер
• Златко Вујовић
• Драган Холцер
• Дражен Мужинић
• Вилсон Џони
• Јурица Јерковић
• Славен Билић, играч и тренер
• Аљоша Асановић, играч и тренер
• Игор Штимац, играч и тренер
• Томислав Ерцег
• Зоран Вулић, играч и тренер
• Тончи Габрић
• Стипе Плетикоса
• Лука Боначић, тренер
• Игор Тудор, играч и тренер
• Ивица Вастић
• Ивица Морнар
• Горан Вучевић
• Станко Поклеповић, ногометни тренер
• Влатко Ђолонга
• Иван Леко
• Ненад Пралија
• Мате Батурина
• Јурица Вучко
• Иван Перишић
• Лука Перузовић, ногометаш и ногометни тренер
• Срђан Андрић

• Милорад Бибић Мосор, хрватски новинар, писац, ТВ-водитељ и спортски активист.
• Златко Галл, хрватски новинар, писац и глазбени критичар

• Анте Дорић, навијач Хајдука

• Бранко Радовић
• Тони Кукоч
• Дино Рађа
• Жељко Јерков
• Велимир Перасовић
• Никола Плећаш
• Вељко Мршић
• Андрија Жижић

• Горан Иванишевић
• Никола Пилић
• Жељко Франуловић
• Марио Анчић
• Марко Остоја
• Јелена Костанић-Тошић

• Бланка Влашић

• Ђурђица Бједов
• Дује Драгања,
• Вељко Рогошић

• Стипе Божић

• Бранко Цикатић

• Ивано Балић
• Петар Метличић
• Јаков Гојун

• Луција Заниновић
• Ана Заниновић

• Миливој Бебић
• Невен Ковачевић
• Јосип Павић
• Миле Смодлака
• Тео Ђогаш

• Диоклецијан, римски цар
• Антонио Бајамонти, лијечник, градоначелник, вођа аутономаша
• Иво Тартаглиа, одвјетник, градоначелник, бан Приморске бановине
• Анте Трумбић, одвјетник,хрватски политичар, први министар вањских послова краљевине СХС
• Иво Санадер, хрватски премијер
• Игор Зидић, повјесничар хрватске умјетности, ликовни критичар, предсједник Матице Хрватске, пјесник и есејист
• Иво Политео, хрватски одвјетник
• Маркантун де Доминис, знанственик и сплитски надбискуп
• Емил Тедесцхи, познати хрватски угледни привредник и власник компаније Адриа Гроуп
• Јакша Миличић, некадашњи градоначелник града Сплита
• Лујо Војновић, кнез ужички, српски правник, дипломата, књижевник и повјесничар
• Фабјан Калитерна, један од оснивача Хајдука
• Петар Пережа, телевизијски водитељи, уредник и новинар на Новој ТВ
• Вид Морпурго, хрватски накладник, тискар, библиограф, књижничар и политичар
• Мирко Галић, познати спортски радник, члан ИК ОК и ЗОИ 84.
• Тито Киригин, познати спортски радник и предсједник ХНК Хајдука
• Владо Багат, хрватски политички радник, антифашистички борац и народни херој Југославије

• 
  Црква на полуоточићу Сустипану
• 
  Сплитска рива
• 
  Катедрала св. Дујма
• 
  Плажа Бачвице

• Сплитски фестивал
• Попис градоначелника Сплита

• Службене странице градске управе
• Сплитски портал
• Сплитски дневник

Градови и опћине Сплитско-далматинске жупаније

Градови Хвар | Имотски | Каштела | Комижа | Макарска | Омиш | Сињ | Солин | Сплит | Стари Град | Супетар | Триљ | Трогир | Вис | Вргорац | Врлика Опћине Башка Вода | Бол | Брела | Циста Прово | Дицмо | Дуги Рат | Дугопоље | Градац | Хрваце | Јелса | Клис | Лећевица | Локвичићи | Ловрећ | Марина | Милна | Мућ | Нережишћа | Округ | Оток | Подбабље | Подгора | Подстрана | Постира | Пргомет | Приморски Долац | Проложац | Пучишћа | Руновићи | Сегет | Селца | Сућурај | Сутиван | Шестановац | Шолта | Тучепи | Задварје | Загвозд | Змијавци

Остале опћине и градови у Хрватској

Загребачка жупанија | Крапинско-загорска жупанија | Сисачко-мославачка жупанија | Карловачка жупанија | Вараждинска жупанија | Копривничко-крижевачка жупанија | Бјеловарско-билогорска жупанија | Приморско-горанска жупанија | Личко-сењска жупанија | Вировитичко-подравска жупанија | Пожешко-славонска жупанија | Бродско-посавска жупанија | Задарска жупанија | Осјечко-барањска жупанија | Шибенско-книнска жупанија | Вуковарско-сријемска жупанија | Сплитско-далматинска жупанија | Истарска жупанија | Дубровачко-неретванска жупанија | Међимурска жупанија Попис опћина у Хрватској | Попис градова у Хрватској