Чулацаман тӀегӀо

Тьюринг, Алан

Талларе хьожуш
1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Алан Тьюринг
Alan Mathison Turing
16 шо долуш даьккхина сурт
16 шо долуш даьккхина сурт
Вича тиллина цӀе инг. Alan Mathison Turing
Вина терахь 1912 шеран 23 июнь({{padleft:1912|4|0}}-{{padleft:6|2|0}}-{{padleft:23|2|0}})
Вина меттиг Лондон, Ингалс
Кхелхина терахь 1954 шеран 7 июнь({{padleft:1954|4|0}}-{{padleft:6|2|0}}-{{padleft:7|2|0}}) (41 шо)
Кхелхина меттиг Вилмслоу, Чешир, Ингалс
Гражданалла Йоккха Британи Йоккха Британи
ГӀуллакхан тайпа математика, логика, криптографи, информатика
Да Юлиус Мэтисон Тьюринг (1873–1947)
Нана Сара Этель (Стоуни; 1881–1976)
СовгӀаташ

Британин империн орден

Куьг таӀор Автографан сурт
Сайт turingarchive.org(ингалс.)
Викилармин логотип Викиларми чохь медиафайлаш

А́лан Мэ́тисон Тью́ринг (инг. Alan Mathison Turing; 1912 шеран 23 июнь — 1954 шеран 7 июнь) — ингалсан математик, логик, криптограф, информатика кхиарна боккху Ӏаткъам бинарг. Британин империн орденан кавалер (1945 шо), Лондонан паччахьан йукъараллин декъашхо (1951 шо)[1]. Цо 1936 шарахь кховдина абстрактан лору «Тьюринган маше» лара мегирду йукъара Ӏалашон компьютер.

Шерборнан школа
«Бомба» цӀе йолу шифр йостуш машина
Вилмслоухь йолу Тьюринган квартира
  • Лору техникехь хӀора шарахь луш долу совгӀаташах цхьанна цӀе йу Тьюринган совгӀат.
  • Алан Тьюринг хьахош ву Нил Стивенсонан «Криптономикон» цӀе йолу романехь а, Роберт Харрисан «Энигма» цӀе йолу романехь а.
  • Вевзаш волу фантаст Гарри Гаррисонс Марвин Мински америкин Ӏилманчийца цхьана йазйина роман «The Turing Option» (1992 шо).
  • Уильяма Гибсонан «Нейромант» романехь юцуш йу «Тьюринган полици» («регистр Тьюринга»). Оцу ларйо йолуш йолу искусственни интеллекташ.
  • Алан Тьюринг вуьцуш ву компьютеран ловзарехь Assassin’s Creed: Brotherhood.
  • Алан Тьюринган цӀе тиллина астероидан (10204) Тьюринг[2].

Публикациш

[бӀаьра нисйан | нисйан]

Билгалдахарш

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  1. Тьюринг Алан Матисон Архивйина 2014-07-15 — Wayback Machine. издание 3-е
  2. Словарь имён малых планет.

Литература

[бӀаьра нисйан | нисйан]
  • Jon Agar. The government machine: a revolutionary history of the computer. — MIT Press, 2003. — ISBN 978-0-262-01202-7.
  • Jack Copeland (ed.). "The Mind and the Computing Machine: Alan Turing and others". The Rutherford Journal. {{cite journal}}: Недопустимый |ref=harv (справка)
  • Hodges, Andrew (27 August 2007). «Alan Turing». In Edward N. Zalta. Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2009 ed.). Stanford University. Retrieved 10 January 2011.
  • Gray, Paul (29 March 1999). "Computer Scientist: Alan Turing". TIME. {{cite journal}}: Недопустимый |ref=harv (справка) Архивйина 2011-01-19 — Wayback Machine
  • Gleick, James, The Information: A History, a Theory, a Flood|The Information: A History, A Theory, A Flood, New York: Pantheon, 2011, ISBN 978-0-375-42372-7
  • David Leavitt. The man who knew too much: Alan Turing and the invention of the computer. — Phoenix. — ISBN 978-0-7538-2200-5.
  • Turing, Sara, Alan M. Turing, Centenary Edition, Cambridge University Press, 2012, ISBN 978-1-107-02058-0
  • Andrew Hodges. Alan Turing: the enigma. — Burnett Books, 1992. — ISBN 0-04-510060-8.
  • A.P. Mahon. The History of Hut Eight 1939–1945. — UK National Archives Reference HW 25/2.
  • Conel Hugh O'Donel Alexander. Cryptographic History of Work on the German Naval Enigma. — The National Archives, Kew, Reference HW 25/1, 1945.
  • B. Jack Copeland. Colossus: The secrets of Bletchley Park's code-breaking computers. — Oxford University Press, 2006. — ISBN 978-0-19-284055-4.