Sekta

Sekta (latinski: secta i latinski: sequi i pod uticajem latinski: secare) je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela. Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na učenje osnovne grupe. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. U jednom broju monoteističkih religija svako odstupanje od proklamovanih dogmi, proglašava se sektom^[1].

U početku sekta je bila neutralan pojam za jednu manjinsku grupu koja bi dolazila u konflikt sa većinom. Taj pojam se najčešće koristio u antičkim filozofskim krugovima, opisujući manje filozofske grupe. U tom smislu i rano hrišćanstvo može da se razume kao sekta unutar judaizma. U srednjem veku pojmom sekte su opisivane jeretičke grupe koje su se odvajale od većinske Crkve. U moderno doba se pod sektama najčešće podrazumevaju zatvorene verske grupe, odnosno kultovi.

Definicije

Po nemačkom sociologu Maksu Veberu (njemački: Max Weber), sekte se od Crkve razlikuju po mehanizmima primanja članstva u svoje redove. Dok se po pravilu, nakon lične odluke kandidata a pre punopravnog učlanjivanja u sektu, mora proći određena procedura provere uslova za prijem, vernici Crkve su već kao takvi rođeni.^[2]

Američko-austrijski sociolog Peter Berger (njemački: Peter Ludwig Berger) u sektama vidi organizacioni model samozaštite kolektivnih manjina.^[3]

Napomene

↑ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
↑ Weber, Max: (1916) „Die Wirtschaftsethik der Weltreligionen, Hinduismus und Buddhismus“, Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik 41 (3): 613-744, S. 619.
↑ Peter L. Berger, Zur Dialektik von Religion und Gesellschaft. Elemente einer soziologischen Theorie Frankfurt 1988, cit. bei: Philipp Flammer, Die Auseinandersetzung um das Phänomen der „Sekten“, Lizenziatsarbeit am Soziologischen Institut der Universität Zürich 1994, Kap.5

Povezano

Vanjske veze

Religije po broju vernika Arhivirano 2010-01-29 na Wayback Machine-u

[1] Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.

[2] Weber, Max: (1916) „Die Wirtschaftsethik der Weltreligionen, Hinduismus und Buddhismus“, Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik 41 (3): 613-744, S. 619.

[3] Peter L. Berger, Zur Dialektik von Religion und Gesellschaft. Elemente einer soziologischen Theorie Frankfurt 1988, cit. bei: Philipp Flammer, Die Auseinandersetzung um das Phänomen der „Sekten“, Lizenziatsarbeit am Soziologischen Institut der Universität Zürich 1994, Kap.5

[1]